Истраживањe

АРХЕОЛОЗИ И ОВЕ ГОДИНЕ НА ЛОКАЛИТЕТУ БУБАЊ КОД НИША
У слојевима времена
Са тог брдашца, на некадашњем ушћу Нишаве у Јужну Мораву, контролисани су најважнији путеви у овом делу Европе, кроз многе миленијуме. Прва археолошка истраживања су из 1935, затим из педесетих година XX века. Од тада је локалитет на мапи најважнијих из бакарног доба, а цела једна археолошка култура названа је по њему (бубањско-хумска). У међувремену, дејством ерозионих и других сила, Бубањ је скоро нестао. Посетили смо тим стручњака Археолошког института из Београда и Народног музеја из Ниша, којима се веома жури

Текст и фотографије: НР Прес

Неколико километара од центра модерног Ниша, у средишњем делу Нишког поља, у Новом Селу, налази се усамљено брдашце Бубањ, величине неколико десетина метара квадратних. То је једно од најзначајнијих праисторијских археолошких налазишта у Србији, „кључ за решење” многих питања у вези са бакарним добом на централном Балкану. Брдашце је на месту старог ушћа Нишаве у Јужну Мораву. Са њега је током бакарног доба контролисано најважније размеђе путева у овом делу Европе кроз многе векове.
Нова, ревизиона истраживања локалитета Бубањ започета су 2008. године у организацији Археолошког института из Београда и Народног музеја у Нишу. Национална ревија је ове године посетила малу, али вредну екипу археолога на челу са др Александром Булатовићем из Археолошког института, који већ неколико година истражује овај локалитет.
– Прва ископавања на овом простору – каже др Булатовић – започео је Народни музеј у Нишу још пре Другог светског рата, тачније 1935. године. Већ тада је постало јасно да је овај локалитет изузетно важан за наше разумевање периода бакарног доба у овом делу Европе, односно етно-културних прожимања и великих померања тадашњих популација. Реч је о томе да се на овим просторима могу сагледати утицаји народа који користе бакарне предмете како јужно и источно од области Нишке котлине, у Македонији, Бугарској и Грчкој, тако и северно од ње, у региону Подунавља, у бакарном добу (од петог до трећег миленијума пре наше ере). Након пионирских, велика истраживања 50-их година прошлог века извршио је академик проф. Гарашанин, који је фактички потврдио значај Бубња и поставио ово налазиште на европску карту најзначајнијих археолошких локалитета из бакарног доба. Том приликом је и једна археолошка култура (Бубањ-Хум) названа по овом налазишту.
Са друге стране, локалитет је од тих првих истраживања – наставља др Булатовић – скоро нестао! Наиме, Бубањ је након рата заузимао површину од неколико хектара, али је услед изградње пруге, аутопута и још неких антропогених фактора данас очуван на само 150 метара квадратних. Према неким проценама, за 10 година ерозија би учинила своје и локалитет би једноставно нестао. Такође, проблем је са претходним истраживањима – додаје –што су документација и материјал из кампање 30-их година страдали током бомбардовања Ниша 1944. године, када је погођен и сам Музеј, док је документација проф. Гарашанина непотпуна или пропала током ових шест деценија. Из свих поменутих разлога, Археолошки институт из Београда и Народни музеј у Нишу одлучили су да организују нови пројекат истраживања Бубња и да најсавременијим археолошким методама добију максимум података и материјала пре него што локалитет у потпуности буде нестао.

БУДУЋИ АРХЕОЛОШКИ ПАРК

– Наше процене су да бисмо за још три до четири године могли да истражимо Бубањ до краја. То је најбољи метод заштите покретног културног наслеђа са овог налазишта. Срећом, Министарство културе Србије и град Ниш увидели су важност овог пројекта, тако да се истраживања организују плански, из године у годину.
Нова археолошка истраживања одвијају се полако и прецизно, а сав материјал се пажљиво прегледа и одваја за анализу бројним стручњацима: археолозима, зоолозима, антрополозима, геолозима, минеролозима, физичарима и другим. До сада су откривени остаци кућа и архитектонски објекти из старијег неолита, старијег и млађег бакарног доба и старијег бронзаног доба, као и мање гробље из средњег века.
– Најстарији налази на Бубњу датирају из средњег неолита, када је овим просторима доминирала старчевачка култура. Новим истраживањима открили смо једну земуницу, са пратећим налазима – вели др Булатовић. – Много занимљивији археолошки предмети долазе нам из слојева бакарног доба, где су откривени стамбени и одбрамбени објекти, као и велики број најразличитијих рукотворина од керамике, кости, камена и метала. Посебно интересантне су посуде прекривене неким од оксида бакра, или, што је још занимљивије, посуде премазиване танким слојем златне прашине. Ти налази сведоче не само о напредној керамичкој продукцији, већ и о богатству популације из времена бакарног доба, али и о њиховим уметничким тежњама. Из средњег века потиче неколико гробова са накитом.
Уколико истраживања буду завршена по утврђеном пројекту и динамици, локалитет Бубањ неће бити само предмети у музеју – закључује др Булатовић. Након последње истраживачке кампање, са градском управом Ниша договорена је изградња археолошког парка на простору Бубња, где би се реконструисали стамбени и други објекти из времена неолита и бакарног доба. Тиме би ово важно археолошко налазиште било приказано у пуном светлу, које иначе заслужује, а туристима би на лако прихватљив начин био показан живот људи у праисторији нишког краја.